Tehnološkim napretkom se proširuje obuhvat mjesta na kojima geotermalna energija može da se koristi za proizvodnju struje. Tako postaje sve konkurentnija alternativa fosilnim gorivima, uključujući i za data centre, koji troše sve više električne energije. Zahvaljujući metodama koje se usavršavaju, već može da nadomjesti 42 odsto učinka termoelektrana na gas i ugalj u Evropskoj uniji, izračunao je Ember.
Mađarska ima ubjedljivo najveći potencijalni kapacitet za cijenovno konkurentnu geotermalnu struju u EU. Turska je treća u toj kategoriji u cijeloj Evropi, a i Rumunija i Srbija su visoko na ljestvici.
Porast efikasnosti bušenja i upravljanja podzemnim rezervoarima otvara sve veće mogućnosti za izgradnju geotermalnih elektrana širom Evrope. Ta tehnologija, ranije primjenjiva na malobrojnim pogodnim lokacijama, pozicionira se za ekspanziju iz svoje niše vulkanskog resursa u glavne tokove energetike, objavio je Ember u svojoj studiji Vruća stvar: geotermalna energija u Evropi (Hot Stuff: Geothermal Energy in Europe).
Mogla bi da u Evropskoj uniji zamijeni 42 odsto struje iz elektrana na ugalj i gas, za manje od stotinu eura po megavat-satu, pokazuju nove brojke ovog nezavisnog istraživačkog centra.
„Nekada je bio ograničen na par geoloških vrućih tačaka poput Islanda i Toskane, a moderni geotermal je sada po troškovima konkurentan gasu u dobrom dijelu ovog kontinenta. Budući da Evropa nastoji da smanji emisije i istovremeno pokrije energetsku potražnju teške industrije i AI data centara, ovaj neiskorišćeni resurs omogućava stabilno snabdijevanje čistom strujom, i izolovan je od nestabilnosti cijena uvoznih fosilnih goriva“, izjavila je autorka izvještaja Tatjana Mindekova, koja je u Emberu savjetnica za zakone i propise.
Konvencionalni geotermal se oslanjao na podzemne stenske formacije koje su i vruće i prirodno propusne - permeabilne. To omogućava postojećoj vodi, koja je duboko ispod zemlje, da cirkuliše i prenosi toplotnu energiju. Udio u svjetskoj proizvodnji struje je 2024. bio manji od pola procenta, 99 teravat-sati.
Dublje, vrelije, suvlje
Progresom u geotermalnim tehnologijama, koje često nazivaju geotermalom nove generacije, otklonjen je uslov da podzemni sloj mora prirodno da bude permeabilan. To znači da pore u stjeni omogućavaju protok fluida. S novim pristupom, takvi otvori mogu vještački da se naprave ili prošire, obično hidrauličkim frakturisanjem - frakingom.
Rijetke su elektrane koje su vukle toplotu sa dubine veće od tri kilometra. Ali poboljšani geotermalni sistemi, EGS, sada otvaraju mnogo dalji pristup, mnogo vrelijim slojevima stjena, i to sa malo ili nimalo vode i permeabilnosti.
Tehnike su preuzete iz sektora nafte i gasa i prilagođene. Omogućava se radnom fluidu, obično vodi, da cirkuliše i izvlači toplotu.
Troškovi otvaranja bušotine su u posljednjoj deceniji pali čak 40 procenata
Napredni sistemi za konverziju energije proizvode struju na nižim temperaturama od ranijih. Pored toga, troškovi izrade bušotina pali su za 40% u minuloj deceniji.
Geotermalnim rezervoarima može da se upravlja fleksibilno, tako da se indirektno apsorbuje višak električne energije iz vjetra ili sunca. Glavna stvar je pojačavanje pumpanja i injektiranja, pa se uskladištena toplotna energija i energija pritiska kasnije mogu osloboditi i dati više struje.
Dodatna vrijednost je u dobijanju vrijednih minerala, poput litijuma, direktnom ekstrakcijom iz podzemnih slanih rastvora. U studiji stoji da se može prikupiti do 95 odsto, u poređenju sa nekih 60 procenata kod rudarenja. Povrh toga, potrebna je znatno manja količina vode.
Geotermalne elektrane u Evropi već cijenovno konkurentne fosilnim gorivima
Očekuje se da će u periodu zaključno sa 2030. svake godine na mrežu izlaziti skoro 1,5 gigavata novog kapaciteta, što je tri puta više nego 2024. godine. Geotermal bi mogao da podmiri do 15% rasta potražnje za električnom energijom do 2050. godine, naglasio je ovaj istraživački centar.
Geotermalna električna energija je u Evropi već po cijeni konkurentna fosilnim gorivima. Sravnjeni troškovi proizvodnje električne energije (LCOE) za geotermalnu energiju iznose oko 60 dolara po megavat-satu. Većina proizvodnje iz fosilnih goriva se procjenjuje na 100 dolara. LCOE se izračunava od troškova izgradnje i rada elektrane tokom njenog radnog vijeka.
Evropa je 2024. u pogonu imala 147 geotermalnih elektrana. One su proizvele otprilike 20 teravat-sati električne energije iz nešto više od 3,5 gigavata, što je bila petina globalnih kapaciteta. Turska, Italija i Island su zajedno bili zaslužni za gotovo cijeli učinak.
U Mađarskoj je više od polovine potencijala u EU za LCOE do stotinu eura po megavat-satu.
Ember je u EU identifikovao 43 GW kapaciteta poboljšanih geotermalnih sistema koji bi se mogli razviti uz troškove koji su u ovom trenutku ispod 100 evra po megavat-satu. To znači 301 TWh električne energije godišnje, što je jednako 42 odsto ukupne proizvodnje iz 2025.
Turska je pri vrhu, sa ukupnim potencijalom od 18,6 gigavata.
Najveći potencijal u EU ima Mađarska, sa 28,3 gigavata. Kada se uračuna i LCOE između stotinu i dvjesto evra po megavat-satu, nivo dostiže nevjerovatnih 39,6 gigavata. Jedino je Francuska jača, sa ukupno 52,7 gigavata. Značajno je da je Island, a on nije u EU, daleko nadmašio sve sa 191,9 gigavata potencijala po cijeni do 100 evra po megavat-satu.
Posmatrajući ostatak regiona kojeg prati Balkan Green Energy News, Turska je takođe u samom vrhu. Ona ima 5,7 GW gigavata potencijala za po do 100 evra megavat-satu, i još 12,9 gigavata iznad pomenutog orijentacionog praga.
Studija otkriva da u Rumuniji ima 838 megavata za po manje od stotinu evra, u poređenju sa 631 megavatom u Srbiji i 148 megavata u Hrvatskoj, koja raspolaže i sa 607 MW u segmentu gdje su troškovi veći. Slovenija je na 168 megavata i u potpunosti u tom, skupljem cijenovnom rangu.
Može se pokriti 64 odsto rasta potražnje u domenu napajanja data centara
Aktuelni trendovi u Sjedinjenim Američkim Državama sugerišu da bi, u razdoblju do ranih tridesetih godina ovog vijeka, geotermalna energija mogla isplativo da pokrije do 64 odsto predviđenog porasta potražnje za električnom energijom.
U analizi je i upozorenje da Evropa, uprkos tome što je bila pionir u ranim testiranjima ovih metoda, rizikuje da zaostane za drugima. Uvođenje ovakvih rješenja je još uvijek otežano dugotrajnim procesima izdavanja dozvola i nedostatkom jedinstvene strategije na nivou EU. Istovremeno, SAD i Kanada agresivno povećavaju broj projekata uz politiku ciljanih podsticaja, navodi se u dokumentu.
Nedavna studija Univerziteta Stanford pokazala je da EGS može da dopuni i znatno smanji obim infrastrukture za vjetar, sunce i baterije potrebne za prelazak na čistu, obnovljivu energiju.
Američko ministarstvo energetike očekuje da će troškovi do 2035. godine znatno padati. Prvi veliki EGS projekat u SAD-u, za postrojenje kapaciteta dva gigavata u Juti, odobren je tek u oktobru 2024. godine.
Izvor:
Ne propustite novosti, savjete i priče o zaštiti životne sredine koje redovno dijelimo.
Zaprati Zeleni talas na Instagramu
Lajkuj Zeleni talas na Facebooku
Zaprati Zeleni talas na X-u
Zaprati Zeleni talas na YouTube kanalu
